Snažan razvoj perinatologije, otvaranje neonatalnih intenzivnih nega, i nove tehnologije, uslovili su pomeranje granice prematuriteta sa 28 na 22 nedelje gestacije. U većini zemalja to je dovelo, do održavanja ili povećanja, incidence nedonešenosti. Prema podacima SZO, u svetu se svake godine 15 miliona beba rodi prerano, od čega 1 milion umre. Nedonešenost je tako vodeći uzrok smrtnosti dece mlađe od 1.godine i drugi vodeći uzrok smrtnosti dece mladje od 5 godina. Čak 30-60% preživele nedonoščadi u Svetu ima trajne zdravstvene probleme, kao što su cerebralna paraliza, intelektualni deficit, smetnje pri učenju, gubitak vida ili sluha, epilepsija.
Preterminskom smatra se svaka beba rođena pre 37. nedelje gestacije. One bično imaju manje od 2500 grama na rođenju. Bebama se veoma niskom težinom na rođenju smatraju se one rođene sa manje od 1500 grama i ispod 32. gestacijske nedelje. U bebe sa ekstremno niskom težinom ubrajaju se one ispod 1000 grama i rođene ispod 28 nedelje gestacije. Nakon rođenja, nedonešene bebe se mogu suočiti sa čitavim nizom problema. Prekidom biološke zavisnosti od majke, pluća, srce, mozak, jetra i crevni trakt su prisiljeni da deluju nezavisno od sredine u kojoj su bili do tada, majčine materice. Zavisno od toga koliko je ranije beba rođena, neki od tih organa nisu potpuno spremni da preuzmu svoje funkcije. Zato mnoge od ovih beba mogu imati smetnje u uspostavljanju i održavanju disanja i telesne temperature pa im je potrebno oživljavanje, nega u inkubatoru i potpora disanja pomoću aparata. Loša adaptacija remeti zatvaranje arterijskog duktusa i drugih fetalnih komukacija, što uz poteškoće u održavanju sistemskog pritiska, nezrelost krvnih sudova mozga i koagulacione poremećaje, povećava sklonost ka krvarenjima u mozgu i drugim organima. Otežano hranjenje, razne urođene i stečene infekcije, mogu usloviti i pojavu nekrotičnog enterokolitisa i zahtevati hiruršku intervenciju. Pored akutnih, neke od ovih beba mogu razviti i dugoročne komplikacije kao što su hronična bolest pluća ili smetnje sa vidom usled retinopatije prematuriteta.
Da bi preživele, nedonešenim bebama je pored visoko obrazovanih, iskusnih i obučenih medicinskih stručnjaka, neophodno i dugotrajno lečenje u specijalizovanim jedinicama intenzivnih nega, uz podršku brojnih aparata, te provođenje visoko sofisticiranih intervencija i provođenje složene nege i terapije. Preživljavanje i odsustvo sekvela, u direktnoj su zavisnosti od ovih faktora, i daleko su bolji u zemljama sa većim nacionalnim dohotkom.
Hrleći u susret 17. Novembru, Svetskom danu prematuriteta, pitamo se gde smo mi u celoj ovoj priči i šta je sa našim nedonešenim bebama. Posebno, ako znamo nam je rat doneo i katastrofalan porast smrtnosti novorođenčadi od preko 25% a nedonešenim bebama, naročito onima ispod 30. nedelje gestacije, oduzeta je svaka šansa za život. U posleratnom periodu herojski smo se izborili za živote terminskih beba, čije je preživljavanje danas na zavidnom nivou, ali su bitke za živote nedonešenih beba bile teške i još uvek traju.
Iako nema preciznih podataka kolika je incidenca prematuriteta u Republici Srpskoj, znamo da se na Ginekološko-akušerskoj klinici u Banjaluci, gde se prati i završava većna patoloških trudnoća i gotovo svi preterminskii porođaji ispod 32 nedelje gestacije, incidenca prematuriteta zadnjih 10 godina kreće između 6 i 7 %. Na gotovo konstantan broj porođaja od oko 3000-3200 godišnje, rađa se oko 200 nedonešene dece svake godine, od čega 50% čine nedonoščad veoma male gestacijske dobi i telesne mase uz stalni porast broja nedonoščadi ekstremno male telesne težine koji zadnjih godina iznosi do 20%.(oko 30. dece ekstremno male težine i gestacije svake godine)
Sva nedonoščad rođena u GAK Banjaluka, leče se na Klinici za dječije bolesti, gde funkcionišu dva odeljenja za lečenje novorođenčadi iz čitave RS, i nekih delova federacije. U Odeljenje intenzivne njege i terapije leče se sva ekstremno i veoma pretrminska novorođenčad kao i za sva teško bolesna novorođenćad bez obzira na gestacijsku starost. Na Odeljenju neonatologije zbrinjavaju se preterminska novorođenčad veće gestacije i sva ostala bolesna novorođenčad koja nisu vitalno ugrožena. Zadnjih godina nedonešenost i problemi koji ga prate su dominantna patologija na oba ova odeljenja.
Modernizacija Odeljenja intenzivne nege, na kojoj smo uz sve poteškoće stalno radili u posleratnom periodu, uvođenje savremenijih aparata za monitoring vitalnih funkcija, mehaničku ventilaciju pluća, i primenu terapije, te praćenje i primena savremenih metoda lečenja, od strane visoko edukovanog, malobrojnog ali entuzijazmom zaraženog kadra, dovela je do permantnog snižavanja stope smrtnosti nedonešene dece, kao i trajnih sekvela. Smatramo da je preživljavanje preterminske novorođenčadi u Intenzivnoj nezi Klinike za Dječije bolesti između 88-95%, uključujuči i kongenitalne anomalije i ekstremni prematuritet, svakako za respekt, jer se bez stida možemo porediti sa daleko razvijenijim i bogatijim zemljama, što se ne može reći i za količinu novca izdvojenog za njihovo lečenje.
Ali mi nismo zadovoljni. Granica preživljavanja u razvijenim zemljama je 22-23. nedelja a kod nas 25. nedelja gestacije. Ove godine preživelo je i nekoliko beba od 24 nedelja gestacije Najmanje preživela beba kod nas je bila telesne težine 550g a u svetu preživljavaju i bebe manje telesne težine.
Iako smo značajno smanjili morbilitet i mortalitet nedonoščadi, čini nam se da u zadnje vreme posustajemo i ne možemo pratiti razvijene zemlje kao do sada. Dugotrajna hospitalizacija nedonešene dece suzila nam je prostor i stalno troši malobrojni kadar. Inkubatori, monitori, perfuzori, aspiratori i druga oprema koja je do nedavno mogla zadovoljiti naše potrebe postaje nedovoljna. Neophodi su nam i aparati koje do sada nismo imali, aparat za hipotermiju, aparat primenu azot monoksida, respieator za visokofrekventnu ventilaciju, respiratori za primenu neinvazivne ventilacije, inkubator koji može ući u salu za magnetnu rezonancu. Toliko neophodana aparat za kontinuirani monitoring moždane aktivnosti doniralo nam je Udruženje Mrvice, videvši s druge strane sve probleme sa kojima se njihovi heroji susreću u borbi za život. Oprema mora biti prilagođena nedonešenim bebama. Potreban nam je iznad svega veći i savremeniji prostor, i mnogo više visoko obrazovanog medicinskog kadra koji bi imao redovne edukaciju i treninge u zemlji i inostranstvu. Princip progresivne intenzivne nege, 1,5 sestra na jednog pacijenta na respiratoru bi značajno doprinela savremenom i odgovornom radu sa nedonešenim bebama. Onda bismo mi i naši mali heroji mogli lakše da dobijamo nove i teže bitke.
- novembar je datum kada se na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou skreće pažnja na probleme koje imaju nedonešene bebe i njihovi roditelji. To je relativno mlad praznik, ustanovljen 2008. godine na prvom sastanku Udruženja roditelja prevremeno rođene dece iz evropskih zemalja. Prateći dešavanja u svetu i u zemljama u okruženju, a pritisnuti strahom, brigom i specifišnim problemima sa kojima se njihovi mališani susreću, i roditelji naših nedonešenih beba su se počeli okupljati i obeležavati ovaj dan a nedavno su formirali i sopstveno udruženje koje se zove Mrvice. Svojim radom, žele skrenuti pažnju naše javnosti na problem nedonešenosti kod nas, koji postaje sve veći. Zastanimo bar tog dana, 17. Novembra, i poslušajmo šta žele da nam kažu. Možda zajedno pronađemo način kako da sve naše male mrvice postanu heroji i da baš sve bebe dobiju svoju bitku za život a zatim izrastu u prave divove!
U zemlji u kojoj je natalitet tako mali da je ravan elementarnoj nepogodi, časno je boriti se i izboriti za svaki ljudski život, pa i onaj najmanji!
Prim. Dr Vesna Novaković, pedijatar-neonatolog,
Šef Odjeljenja intenzivne njege i terapije Klinike za Dječije bolesti Banjaluka
Pratite nas
